LAŽNA NAUKA

Praznoverica nauke sastoji se u verovanju da se jedino istinsko i za život neophodno znanje sadrži samo u onim znanjima slučajno sabranim iz cele bezgranične oblasti znanja koja su, u izvesno vreme, skrenula na sebe pažnju maloga broja ljudi, onih ljudi koji su sebe oslobodili truda neophodnoga za život i koji, prema tome, žive nemoralnim i nerazumnim životom.

U ČEMU JE PRAZNOVERICA NAUKE?

1.
Kad ljudi primaju kao nesumnjivu istinu ono što im kao takvu drugi ljudi predaju, ne proveravajući to svojim razumom, oni podležu praznoverici. Takva je u naše vreme praznoverica nauke, to jest, priznanje kao nesumnjive istine svega onoga što kao takvu predaju profesori, akademici i, uopšte, ljudi koji sebe zovu naučenjacima.

2.
Kao što postoji lažno učenje vere tako postoji i lažno učenje nauke. To lažno učenje sastoji se u tome da priznajemo istinitom naukom jedino ono što kao istinitu nauku smatraju ljudi koji su, u izvesno vreme, prisvojili pravo da određuju istinitu nauku. A pošto se naukom ne smatra ono što je nužno svima ljudima, nego ono što određuju ljudi koji su, u izvesno vreme, prisvojili pravo da određuju šta je nauka, nauka mora da bude lažna. Tako se i dogodilo u našem svetu.

3.
Nauka u naše vreme zauzima tačno ono mesto koje je pre nekoliko stotina godina zauzimalo pagansko sveštenstvo.

 Isti oni priznati žreci – profesori, iste one kaste paganskog sveštenstva u nauci – akademije, univerziteti, kongresi.

 Ono isto poverenje i odsustvo kritike kod vernih, i među njima one iste nesuglasice koje ih ne zbunjuju. Iste one nerazuljive reči, a mesto misli ona ista samouverena gordost:

- Zašto da govorim sa njim? On ne veruje u otkrovenje.

- Zašto da govorim sa njim? On ne veruje u nauku. (Paskal)

 
NAUKA SLUŽI OPRAVDAVANjU DRUŠTVENOG UREĐENjA

1.
Učeno naklapanje visokih škola često je samo zajedniki sporazum da se ne pristupa rešavanju pitanja koja teško mogu da se reše, ili da se rečima daje promenljiv smisao, jer se laki i većinom pametni odgovor „ne znam“ nerado sluša u akademijama. (Kant)

2.
Nema dve stvari koje se među sobom manje slažu nego znanje i korist, nauka i novac. Ako je potreban novac da bi neko postao učeniji, ako se učenost kupuje i prodaje za novac, onda se i onaj koji kupuje i onaj koji prodaje varaju. Hristos je isterao trgovce iz hrama. Tako bi trebalo isterati trgovce i iz hrama nauke.

3.
Ne gledaj na učenost kao na krunu kojom bi hteo da paradraš, niti kao na kravu koja treba da te hrani.


ŠTETNE POSLEDICE PRAZNOVERNE NAUKE

1.
Razvitak nauke ne pomaže podizanju morala. U svih naroda čiji nam je život poznat razvitak nauke pojačao je moralnu pokvarenost. A što mi sad mislimo protivno dolazi otud što mi svoja prazna i varljiva znanja shvatamo kao prva, viša znanja. Nauka u svome apstraktnom smislu, nauka uopšte, mora da se ceni; ali, današnja nauka, ono što bezumnici zovu naukom, dostojna je samo potsmeha i prezrenja.(Ruso)

2.
Mi živimo u veku filozofije, nauke i razuma. Rekao bi čovek da su se sve nauke udružile da nam osvetle put u ovom lavrintu čovečjeg života. Ogromne biblioteke otvorene su svakome; svuda gimnazije, škole, univerziteti daju nam od detinjstva mogućnost da se koristimo mudrošću do koje su ljudi došli u toku hiljade godina. Sve kao da ide za tim da pomogne obrazovanje naše uma i razvitak razuma. Pa šta, jesmo li postali bolji ili mudriji od svega toga ? Da li bolje znamo put i smisao svoga života? Da li bolje znamo šta su naše dužnosti i kakvo je, a to je glavno, dobro života? Šta nam je donelo to naše znanje osim neprijateljstva, mržnje, neizvesnosti i sumnje? Svako versko učenje i svaka sekta dokazuju da su samo oni našli istinu. Svaki pisac jedini zna u čemu je naše dobro. Jedan nam dokazuje da nema tela, drugi da nema duše, treći da među telom i dušom nema veze, četvrti da je čovek životinja, peti da je Bog samo ogledalo. (Ruso)

 
PREDMETI PROUČAVANjA SU BEZBROJNI, A ČOVEKOVE SPOSOBNOSTI SAZNANjA SU OGRANIČENE.

1.
Persiski mudrac kaže: „Kad sam bio mlad, zarekao sam se da poznam svu nauku. I izučio sam skoro sve što su znali ljudi; kad sam ostario i pogledao na sve što sam izučio, video sam da mi je život prošao, a ja ništa ne znam.“

2.
Posmatranja i prebrojvanja astronomska naučila su nas mnogo čemu što je dostojno divljenja; ali, najvažiji rezultat tih ispitivanja je što su ona pred nama otkrila ponor našeg neznanja: bez njihovih saznanja čovečji razum ne bi nikad mogao da zamisli svu dubinu toga ponora. Razmišljanje o tom može da dovede do velikih promena u određivanju konačne svrhe prema kojoj ima da se uputi rad našeg rzuma. (Kant)

3.
Eksperimentalne nauke, kad se ljudi njima bave zbog njih samih i proučavanja vrše be ikakve filozofske misli, slčni su licu bez očiju. One su podesno zanimanje za osrednje sposobnosti, kojima bi darovitost bila samo smetnja pri tim dosadnim ispitivanjima. Ljudi takvih osrednjih sposobnosti posvećuju sve svoje sposobnosti i svu svoju veštinu jednom jedinom ograničenom naučnom polju, na kojem mogu da postignu popuno znanje pod uslovom da ostanu savršene neznalice u svima drugim oblastima. Oni mogu da se uporede sa radnicima u časovničarskim radionicama, gde jedni izrađuju samo točkove, drugi opruge, a treći lance. (Šopenhauer)

4.
Nije važna količina znanja nego kakvoća. Može čovek da zna veoma mnogo a da ne zna ni najpotrebnije.

 
ZNANjA SU BEZBROJNA. ZADATAK ISTINSKE NAUKE JE DA IZABERE NAJVAŽNIJA I NAJPOTREBNIJA .

1.
Nije sramota i nije šteta ne znati; niko ne može sve da zna; ali, je i sramota i šteta petvarati se da znaš ono što ne znaš.

2.
Ljudi ne mogu da saznaju i shvate sve što se dešava na svetu, i stoga su njihova mišljenja o mnogim stvarima netačna. Neznanje čovekovo je dvovrsno: jedno je čisto, prirodno neznanje u kojem se ljudi rađaju, a drugo je, tako reći, neznanje istinski mudrog čoveka. Kad bi neko izučio sve nauke i poznao sve što su ljudi znali i znaju, on bi uvideo da su sva ta znanja tako ništavna da je po njima nemoguće razumeti svet Božji, i on bi se uverio da učen ljudi u suštini isto tako ništa ne znaju kao ni prosti, neučeni. Ali, ima ljudi površnih, koji su ponešto naučili, pokupili mrvice raznih nauka i pogordili se. Oni su izišli iz prirodnog neznanja, ali nisu uspeli da se popnu do istinske mudrosti onih naučnika koji su shvatili nesavršenstvo i ništavilo svih čovečjih znanja. Ti ljudi koji sebe smatraju pametnim unose zabunu u svet. Oni o svačemu sude samouvereno i prenagljeno i, što je sasvim prirodno, stalno se varaju. Oni umeju da bace prašinu u oči, i ljudiih često cene, ali prosti narod ih prezire, jer uviđa da su nekorisni; a oni opet preziru narod, jer ga smatraju neznalicom. (Paskal)

3.
Pametni ne postaju učeni, učeni ne postaju pametni. (Lao-Ce)

4.
Mudrac Sokrat govorio je da nije glupost u tome kad čovek malo zna, nego kad ne zna samoga sebe i kad misli da zna ono što ne zna. To je on zvao i glupošću, i neznanjem.

(Iz  knjige "Put u život" - L.N.Tolstoj)

"Glavni uzrok tog zla od kog sada stradaju ljudi, uzrok podjele ljudi na vladare i potčinjene, na robove i gospodare, i toj mržnji i zvjerstvu koju stvara ova podjela, glavni uzrok tog zla je lažna nauka. Samo ta lažna nauka daje mogućnost vladarima da vladaju i lišava potčinjene mogućnosti da se oslobode svog ropstva. I oni koji vladaju (ne mislim samo na vladu, već na svu vladajuću kastu), znaju to iako često i nesvjesno, ali pažljivo, da ne bi ispustili vlast iz ruku, slijede nauku i svim silama podržavaju tu takozvanu nauku od koje imaju koristi, i na svaki način guše, iskrivljuju istinsku nauku koja može razobličiti njihovo bezakonje, kriminalni život."

Citat iz: Lav Tolstoj - O nauci (1909.) Izvor: http://www.world-art.ru/lyric/lyric.php?id=18580